Pirandelo: Čovek sa cvetom u ustima

Director
Đanluka Barbadori
Big scene
Gostovanje
Gostovanje


Igra: Zoltan Molnar

Kasno veče na željezničkoj stanici. Putnici koji su zakasnili na voz, čovek koji prodaje cveće. Razgovori o životu u koji se pod senkom smrti grčevito hvatamo.

„Jer, dragi Gospodine, mi ne znamo od čega je napravljena ta želja za životom, ali tu je, tu je, svi je ovde, u grlu, osećamo kao teskobu, taj ukus života koji se nikada ne zadovoljava, koji se nikada ne može zadovoljiti, jer je život, u istom trenutku u kome ga živimo, toliko halapljiv prema sebi samom, da ne dopušta da ga okusimo. Ukus je u prošlosti, koja u nama ostaje živa.“

Reč reditelja:

Kako dostojanstveno ugasiti jedan život

Tekst nam nameće temu vrednovanja malih stvari, pogotovo kada ih − približavajući se kraju života možemo zauvek izgubiti.

Kada dobije strašnu, fatalnu vest, Pirandelov junak menja svoj pogled na svet i svoj stav prema životu. Svakodnevne stvari koje su mu se do tad činile beznačajnim dobijaju potpuno novu smisao.

Ova predstava je prisećanje, uranjanje detalje jednog života koji se lagano gasi.

To što u početku publici može delovati nebitno je skoro pa manijačno vezivanje za sitnice − koje životu čoveka koji nosi cvet u ustima daje smisao: svakodnevna jurnjava pomoćnika u prodavnici, rutina svakodnavnice, ljudi na ulici postaju simboli života koji prolazi.

Partners

Follow us on Facebook