Atila Nemet

Alfa i omega, početak i kraj.

Biologija, časovi u osnovnoj školi uvek zanimljiviji od matiša.

Civilizacija. Od Sida Mejera, igrica na malom debeljku Amiga 500 koja me i dan danas zaokupira, znači klasika.

Dualizam. Crno i belo, dobro i loše, plus i minus, sadašnjost i budućnost, ti i ja a između nas svet.

Evropa ili Europa, pitanje je sad.

Filozofija je otac misli, ako je ponavljanje majka učenja.

Gastronomija. Zanimaju me kuvanje i proces ali rado jedem i jabuke koje je sama priroda „skuvala“ tokom leta.

Ha, ha, kao glas „h“, kao smeh, „h“ puno vazduha iz pluća, ha, ha...

Ivana. Moja ljubav.

Jugoslavija. Država u kojoj se rodih.

Komunikacija. Istinska je sreća kad se možeš razumeti, kada osetiš talas ljubavi iz pročitane pesme, pomoću gestova ili prisutnosti u vremenu možemo spoznati čistu komediju. Ha, ha, ha...

Lepo je szép.

Mistika. Samo zato što je mistično i naravno Monti Pajtonovci.

Novi Sad. Grad punog srca i, naravno, nemi filmovi, sa puno teksta tj. stripovi.

Orbitalna stanica „Mir“

Pozorište. Kao dom i kao proročište budućnosti.

Qqruz, ili kukuruz, u svim oblicima.

Rimsko carstvo, uspon i pad, istorija se ponavlja... Zanimljivo.

Sve stvari sveta su stvarnost i sve počinju na „s“.

Tikvice, pohovane a bogami i bundevare.

Ulice i znakovi pored...

Voda, izvor života, čuvajmo ga!