Babet laže

BABET - Gabriela Crnković
NINA -  Lea Blaško, s.a.
SIMON -  Arpad Mesaroš, dobitnik Sterijine nagrade
KARIN - Nora Molnar Gabor, s.a.
POLICAJKA  - Judit Laslo
BABETINA MAJKA - Agota  Ferenc

Reditelj: Atila Antal, k.g.
Dramaturg:  Kata Đarmati
Scenograf, kostimograf: Peter Polgar, k.g.
Kompozitor: Atila Antal, k.g.
Svetlo: Robert Majoroš
Hang: Biro Tibor i Atila Lukač
Šmink: Agneš Pasti
Inspicijent, sufler: Čila Lovaš
Fotgrafija: Srđan Doroški
Donator predstave: Uprava za kulturu grada Novog Sada, EMMI – Jožef Katona fondacija

Ovom predstavom Novosadsko pozorište otvara vrata i mlađoj publici kojoj će se ubuduće obraćati temema koje zanimaju upravo taj, tinejdžerski uzrast. Takve predstave biće istovremeno neka vrsta prozora za roditelje koji prečesto ni ne slute kakav je zapravo svet njihovih klinaca, socijalni milje u kojem se kreću te njegova surova pravila igre.

Reditelj Atila Antal: "Drama prati život tinejdžera u jednoj maloj sredini, njihove traume, želje, posrnuća. To je priča o tome šta su sve deca u stanju da urade da bi bila prihvaćena u sredini u kojoj se kreću a u kojoj rođenjem, kako sami misle, nisu dobili "adekvatan" i "prihvatljiv" društveni status. Propitujući taj neverovatni limb u kojem živimo, predstava se zapravo bavi pitanjem, kuda ide ovo društvo čije obrise kreiraju nesrećni, izgubljeni, neostvareni, iskompleksirani ljudi, deca dezorjentisana krivicom svojh roditelja, sredine i celog društva..."

Agota Ferenc kao Babetina majka: "Izmučena žena. I ćerka izmučene žene. Izmučena ćerka. I mama izmučene ćerke. Trenutak u životu kada se oseća. Oseća potreba za delanjem. Teba nešto da se desi. Očekivano ili ne, ali svakako. Život teži od života. Odgajanje čudovišta. Voleti ga kao nevino jagnje. Nažalost, svi smo mi jednaki, samo su neki jednakiji. Današnjica naša."

Lea Blaško, Nina u predstavi „Babet laže“: Moja Nina je lepa, prihvaćena u društvu, ima situirane roditelje pa ipak podleže laži. Sve zbog želje da ode iz male sredine u kojoj živi, da se dokopa tog Njujorka. Nina će vrlo brzo shvatiti da ništa u životu nije besplatno, da se sve plaća, da sve ima svoju cenu i zbog toga biva žrtva svog pogrešnog izbora i igre u koju se uplela. Ljudi, posebno mladi ne razmišljaju o posledicama svojih izbora. Povodljivi su, hoće sve brzo i lako, nemaju uzore, nemaju sliku pravog izbora, dobrih izbora... Ova predstava govori i o roditeljima a naravno - u krajnjem slučaju - o društvu koje se rađa kao posledica tih izbora... Roditelji su ti koji se ne bave ili ne bave dovoljno svojom decom, ne pričaju sa njima, ne uče ih kako da sanjalu na pravi način i kako da se bore za svoje snove. Njihova deca su slika roditeljskih strahova i kompleksa koji nisu kanalisani i pobeđeni nego su se transformisali u nove, još snažnije i opasnije. Nada? Pa nisam sigurna da je predstava nudi, ona nudi suočavanje sa posledicama. Bolno. Naša predstava je neka vrsta upozorenja. Celoj priči posebnu boju daje muzika koja dodatno doprinosi euforiji cele priče te izgubljene generacije koja ne ume da nađe izlaz.“