Magyar
English
Predstava “Karton i karfiol”, zasnovana na knjigama “Prašina sveta”, “Studija o karfiolu” Ota Tolnaija i tekstu u kome je detaljno opisano kako je autor “uopšte došao do karfiola”, u režiji Deneša Debreija gostovaće 5. decembra u Novosadskom pozorištu.
Inicijativa da Tolnaijeva poezija i proza zažive na sceni potekla je od glumca Gabora Mesaroša:
“Monodrama je zasnovana na stvaralačkoj moći glumca, pesnika ili umetnika koji istražuju motive o životu ili koji od ničega stvaraju nešto. Kao što Oto Tolnai koristi karfiol u svojoj poeziji, istražujući svakodnevicu, i ja sam to isto učinio na sceni.”
Reditelj Debrei o nastanku predstave kaže: “Priča je počela prošlog leta kada je Gabor Mesaroš rekao da bi voleo da napravi pesničko veče. Nisam tada mislio da ću režirati, već smo samo pričali i on mi je rekao da se radi o kontrabasu i poeziji. Kao moljci smo zaronili u knjige Ota Tolnaija. To je jako bogata poezija i zato smo je sveli na mali svet. Pojeli smo njegove pesme kao moljci a na sceni je ostao samo glumac ili moljac sa kontrabasom koji će odigrati sve što smo mogli da pronađemo.”
Za Ota Tolnaija je svaki dodir sa pozorištem veliki doživljaj. Pozorište ne doživljava kroz dramu već prozu, a dosadašnje iskustvo sa glumcima iz pozorišta “Deže Kostolanji”, na projektima “Kišinjevska ruža” i “Ruža”, potvrdili su mu da je njihova sposobnost izuzetna i velika.
“Velika je stvar da vam se javi glumac koji hoće nešto sa vašim pesmama. Ubrzo sam čuo da je Deneš reditelj i da intenzivno imaju časove kontrabasa. Meni je interesantno što je u svemu tome i moj karfiol. U početku nisam mogao da zamislim kako će od svega stvoriti klasičnu monodramu, ali kada je Gabor izašao na scenu sa kontrabasom bio sam iznenađen koliko je to fantastično. Ne treba ništa ni da radi, bilo je dovoljno samo da stoji, a ja sam bio presrećan da se pevaju moje pesme.”, kaže Tolnai i dodaje:
“Iz poezije sam izvadio klasične romantičarske atribute i stvorila se praznina, a onda sam u tu prazninu stavio karfiol. Do njega sam stigao tako što sam radio sa brašnom, kao čistim materijalom, i sa gipsom, kao kada vajar radi sa nevinim materijalima i stvorio sam nešto amorfno jer sam bio protiv klasične forme poezije. Na pijaci sam video apsolutno čisti karfiol, sveže, doneto sa zemlje u čemu je bila ta metafora, to sunce koje tražim za centar sveta koji gradim. Prema definiciji iz leksikona, karfiol je amorfno cveće i amorfna ruža. Upravo to me je fasciniralo, jer posle dve predstave o ruži napravili smo i treću o beloj ruži: karfiolu.”
Muziku je komponovao Konstantin Stefanović, zvuk je dizajnirao Milan Jančurić, saradnik je David Sič a vokal Ružica Inić.
Predstava je nastala u koprodukciji pozorišta "Deže Kostolanji" i Pozorišnog udruženja "Letnji bioskop".
