Obavestenje

* Sve predstave sa redovnog repertora imaju prevod na srpski. Prevod se emituje na scenskom portalu. *

Kritike Ričarda III

Vreme zla

Ovo je velika ansambl predstava, sa većinom odličnim ulogama. Ipak, njen čvrsti temelj je maestralni Arpad Mesaroš u naslovnoj ulozi. Njegov Ričard je univerzum za sebe, savršeno precizan i promišljen, iako po pravilima neuhvatljivim običnom čoveku. On je paralelni svet zla koji neprekidno kuva ogromnom, neuporedivom energijom. Zahvaljujući njemu, ali i vizuelno snažnim slikama, predstava sve vreme izaziva jaku tenziju i mučninu.

Aleksandra Glovacki (cela kritika: Nova.rs)

Zime našeg nezadovoljstva

U scenskom tumačenju “Ričarda III”, jedne od Šekspirovih najbrutalnijih istorijskih tragedija, makedonski reditelj Dejan Projkovski bira vizuelno izvanredno razgranatu i metaforički izražajnu formu. Na pozornici prekrivenoj zemljom, čiji se sirovi miris upadljivo oseća, postepeno se raspliće neumoljivi, Veliki Mehanizam istorije, kako je Jan Kot definisao Šekspirove ponavljajuće prizore tragične zaslepljenosti vlašću (scenografija Valentin Svetozarev, Sergej Svetozarev). Točak istorije je ovde stvarni protagonista, dok su kraljevi, sa svitom poslušnika, ali i zaverenika, smenjivi; njihova prolaznost je potvrda efemernosti vlasti, kao i neminovnosti posledica njene uzurpacije.

Ana Tasić (cela kritika: Politika)

„Pakleni pas što nas u smrt goni sve” – Ričarde, ti li si?

Šekspirov genije je genije skrivača koji razotkriva sve, pisca sa iskustvom glumca koji igra dvostruku igru, hroničara i tragičara istorije koji se prividno povlači iz političke aktuelnosti svog prostora i vremena, čime stvara univerzalije, savremene u svako doba, svevremene. Njegovi komadi uvek govore o sada i ovde. Njegovo pozorište prikazuje stvarnost kroz privid, čime otkriva da je realnost neizdrživa i potpuno neprihvatljiva. I obrnuto. Njegova deviza je: Totus mundus agit histrionem (Čitav svet je pozorište), glumište, igra. Njegov „Ričard III” je najeksplicitniji, najogoljeniji uvid u mehanizam vladanja svetom, u praksu moćnika. Svi lažu, svi su kompromitovani, koriste trikove i smicalice, tajna i javna, dozvoljena i nedozvoljena  sredstva sile (po njima je sve dozvoljeno) kako bi se pozicionirali. Slatkorečivi su, puni obećanja, klevetnici, manipulatori, podstiču pobune (po principu zavadi pa vladaj), muče, ubijaju. Okrutnost pravdaju nužnošću, jer njihov cilj opravdava sva njihova sredstva. To je automatizam po kom funkcionišu. A Ričard III je „najeklatantniji”, krvolok nad krvolocima svih kraljevskih Šekspirovih hronika, bez imalo savesti, bez iole kajanja. 

Emilija Kvočka (cela kritika: Hoću u pozorište)

Partneri

Pratite nas na Facebooku