Kučka

O čemu je "Kučka"?

Ako postoji idealan brak, onda je to naš-kaže Iren na terapiji za bračne parove.

Ali ne postoji. Nema ga, nigde.

Jedna kučka bane u život skladne porodice. Tragom njenih visokih potpetica štrca sok crnih ribizli, lete perike, u okviru psihodrame glumci skaču iz uloge u ulogu, ruše se konzerve, kisele krastavci, žalosno je...i smešno.

Geza – suprug i šonja. U braku je već deset godina. Nije imao baš puno posla sa ženama.

Irena – njegova žena, prosečna, toliko da je kliše - bez mana i nekog posebnog karaktera.  

Par kakve vidimo svuda oko nas. Brak kakve vidimo svuda oko nas. Jesu li oni stvarno par? Da li je to stvarno brak? Pokazaće jedna žena, jedna naizgled banalna situacija… A da li je druga žena ikada razlog rasturanja braka ili je razlog već odavno postojao…

Naš mali život, sumoran i posve kamerni, iz ugla bračnih partnera i ugla drugih ljudi – sve kroz komičnu prizmu… 

Biografija pisca Čabe Kiša: reditelj, pisac, direktor, profesor... Trenutno mu se izvodi šest drama. Na sceni Novosadskog pozorišta pre desetak godina bio je postavljen njegov tekst "A šta je bilo sa ženom". Dobitnik je nagrada Mari Jasi" i "Jožef Atila".

Rediteljka Olivera Đorđević: „Kad je tekst dobar, lako je izabrati više uglova iz kojeg se data tema može posmatrati i obrađivati. U tekstu „Kučka“ Čabe Kiša prepliće se nekoliko tema a najzanimljivija je tema braka, krize u odnosu dvoje ljudi i to na koje su promene ljudi spremni, na šta su sve spremni da bi postigli cilj. Radimo isto ono što radimo i u životu - pravimo rašomonijadu, ne zna se šta je istina, prava istina, jer svako ima svoju, pošto ima svoj ugao gledanja. I svačiji ugao je tačan. Pisac je muškarac, ja sam žena, oboje imamo drugačije viđenje ove teme, drame, priče. Svako ima svoju verziju događaja. Ovo je neka vrsta psihodrame o krizi u braku, dvoje ljudi, nekih srednjih godina, mada godine tu nisu bitne, u središtvu je komunikacija, odnosno odsustvo komunikacije između njih. Bitni su on i ona, svi drugi likovi - u drami i u životu u jednoj takvoj priči su samo pomagači.“

Dramaturg Robert Lenard: "„Kučka“ je priča o ženi i muškarcu. O braku, tačnije. O braku koji se raspada. Raspad je takav: krene ispod kože, kad se pukotine počinju videti - tad je već prekasno - unutra je već sve uveliko trulo. Da bi brak pukao, potreban je katalizator. Da li je to druga žena, drugi muškarac, crne ribizle ili kiseli krastavac, totalno je svejedno.

Kučka u ovom komadu nije žena, ona je pojava ‒ nešto što naizgled ni iz čega ulazi u porodični život i uništava svaki njegov segment. Zato u konceptu Olivere Đorđević nema ni jedne žene, sem glavne uloge Irene koja postaje centar ove psihoterapije u formi psihodrame, urnebesne komedije o brakovima, priče o ženskoj sudbini.

A to, da glavnu ulogu još između ostalih igraju kiseli krastavac i crne ribizle, nije nimalo bilo šala.” 

Silvia Križan, Irena u predstavi: "Irena je sasvim prosečna žena srednjih godina. Živi u relativno dobrom braku. Na terapiju sa mužem ode zbog jedne apsolutne sitnice. Jer zapravo se ništa nije desilo. Oni se međusobno izuzetno vole, cene, poštuju... Ako uopšte postoji dobar brak, onda je njihov brak... Ma ona je spremna bilo šta da učini za svog muža." 

Arpad Mesaroš, Geza u predstavi: "Geza. Sivi, neslani inženjer, u stvari nije čak ni inženjer, samo digitalni službenik. On misli da je budućnost u crnim ribizlama koje bi nas obogatile do guše. Sigurno! Geza rešava problem. Za to mu je potrebno nekoliko dana, da bi "normalno rešio" probleme, dobro, ajde maksimalno nedelju dana. Sigurno! Geza nije "onakav tip". Sigurno! Geza se nije zaljubio u Liliku, samo mu je žao nje. Sigurno! Geza je samo skoknuo do Lilike, samo na sekund, samo je malčice izgubio ravnotežu! Ali ništa se nije desilo. Sigurno! Geza ne laže. Geza se kune da ne laže i da govori samo istinu. Sigurno!!!"

Crtice iz bračnog života...

(popuniti u sebi)

​Ko je ko u predstavi?

Irena - Silvia Križan
Geza - Arpad Mesaroš
 

U daljim (bezbrojnim) ulogama i umesto muzike:
Atila Barat, k. g.
Daniel Gomboš
Ištvan Kereši
Atila Nemet
Gabor Pongo
Bence Salai, s. a.

Adaptacija: Olivera Đorđević
Dramaturg: Robert Lenard
Scenografija: Diana Radosavljević Milović, k. g.
Kostimografija: Milica Grbić Komazec, k. g.
Inspicijent, asistent režisera: Čila Lovaš
Svetlo: Robert Majoroš
Šminka: Bojana Radović

Režija: Olivera Đorđević

Donatori predstave:
Sekretarijat za kulturu i obrazovanje grada Novog Sada
Ministarstvo kulture, Mađarska