Magyar
English
Drama Ljubomira Simovića, jedno od najistaknutijih dela srpske dramske literature 20. veka, praizvedba na mađarskom jeziku. Predstava je nastala zahvaljujući saradnji Novosadskog pozorišta i studentima završne godine Akademije umetnosti u Novom Sadu.
Podela:
Glumci putujućeg pozorišta Šopalović:
Vasilije Šopalović, vođa trupe – Aron Balaž
Jelisaveta Protić, glumica u zlatnožutom – Livia Banka
Sofija Subotić, glumica u ljubičastom – Anabela Hodik
Filip Trnavac, glumac sa dve maske, ispod kojih se možda nalazi i treća – Bence Čaba Kemiveš
Okupatori:
Majcen, folksdojčer, oficir Sicherheitspolizei (SIPO), koordinator u Prestojništvu policije – Zoltan Širmer
Saradnici okupatora:
Milun, podnarednik Gradske straže – Daniel Husta
Drobac, batinaš, iza koga ostaju krvavi tragovi – Robert Ožvar
Građani Užica:
Blagoje Babić, sa flašom – Atila Nemet
Gina, njegova žena, sa koritom – Silvia Križan
Simka, mlada udovica artiljerijskog majora Adžića, u crnini – Regina Sabo
Dara, tkalja – Terezia Figura
Tomanija, njena senka – Agota Ferenc
Ostali građani:
Fani Dupak, Lea Grešak Mezei, Benjamin Varga, Roland Laslo, Daniel Dudaš i Daniel Tot
Prevod: Robert Lenard
Kompozitori: Ištvan Segi i Akoš Dieneš
Scenografija: Kato Husar
Kostimografija: Doro Šiko
Dizajn svetla: Robert Majoroš
Ton: Akoš Dieneš
Svetlo: Tibor Biro
Inspicijent, sufler: Čila Lovaš
Asistentkinja rediteljke: Šara Hajdu
Dizajn plakata: Reka Terteli
Foto: Marija Erdelji
Margareta Taboroši, rediteljka: "Ovo je jedna potresna priča o ulozi pozorišta i umetnosti u ratnim vremenima. Nalazimo se u Užicu, za vreme Drugog svetskog rata. Vešenja, pogubljenja i kažnjavanje građana svakodnevica su okupacione nemačke sile. Lokalne snage tajno organizuju otpor - glad i neimaština su se uvukli u živote ljudi. U ovoj neizvesnoj atmosferi putujuća trupa Šopalović stiže da izvede dramu Haramiak Fridriha Šilera. I životi glumaca i Užičana na današnji dan će se, nepovratno, promeniti. Koliko god meštani loše gledali na dolazak glumaca, njihovu umetnost i veru u umetnost, jedan dan boravka u gradu utiče i odražava se na stvarni život. Zastrašuje i uzdiže u isto vreme."
Aron Balaž, u ulozi Vasilija Šopalovića: "Gde se nalazi granica između pozorišta i života? Pozorište inspiraciju stalno crpi iz života, dok život često liči na pozorište. Zajedničko im je to da i u jednom i u drugom slučaju treba postići ciljeve, savladati prepreke, rešiti probleme, odnosno preživeti. Ovaj komad se ne razlikuje puno od toga. Meštani i novopridošla putujuća trupa žele samo jedno. Da prežive. Ali, kao i život, pozorište je puno iznenađenja, pa se postavlja pitanje: Gde je reditelj? Gde je inspicijent? Gde sam ja? Čika Šekspir je to sročio mnogo bolje od mene, i kaže: „Svet je pozornica na kojoj svako igra svoju ulogu.“
Predstavu je finansijski podržala
Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada, Fondacija "Bethlen Gabor" i Akademija Umetnosti Novi Sad
