Obala strasti

Zašto treba videti "Obalu strasti"?

Jesmo li netolerantni zato što su nas roditelji tako naučili, da li su nas tome naučili ulica ili društvo? Ili religija možda? Jesmo li genetski netrpeljivi prema svemu što je drugačije? Da li smo netolerantni zato što smo siromašni? Da li su bogati narodi tolerantniji od nas, da li uistinu količina para u džepu određuje meru budnosti netolerancije?

Moto: "Tako je htela priroda, zašto, to nije naša stvar."

Podela:

Patricija (bucmast, oronuo muškarac, s velikom ćelom nasred glave i čupavim obrvama koje se nervozno mrdaju) - IŠTVAN KEREŠI

Lukrecja (takođe u pedesetim, ima cinično izbrijano lice, takođe bucmast) - GABOR PONGO

Mihal -  ZOLTAN ŠIRMER 

(Svi likovi su proizvod mašte)

Dramaturg: Kata Đarmati

Saradnik reditelja: Robert Lenard

Asistent: Judit Ferenc

Svetlo: Robert Majoroš

Ton: Tibor Biro

Šminka: Agneš Pasti

Foto: Čaba Mikuš

* Turpizam: termin je skrojio poljski pesnik Stanislav Grokoviak, označava umetnost ružnoće i estetskog šokiranja

O čemu je „Obala strasti“?

Jesmo li netolerantni zato što su nas roditelji tako naučili, da li su nas tome naučili ulica ili društvo? Ili religija možda? Jesmo li genetski netrpeljivi prema svemu što je drugačije? Da li smo takvi zato što smo siromašni? Da li su bogati narodi tolerantniji od nas, da li uistinu količina para u džepu određuje meru budnosti netolerancije? Predstava „Obala strasti“ problematizuje netolerantnost većinskog dela populacije - kod nas i oko nas - prema svemu što je drugačije, sve kroz prizmu tri žene zatočene u telu tri muškarca...

Pisac Mihail Vitkovski, Poljak, rođen 1975. godine, proslavio se kao novelist. Preveden je na nemački, engleski, španski, danski, finski, ruski, mađarski...

Reditelj predstave Zoltan Puškaš:

„Naša predstava dešava se u Poljskoj, rigidno katoličkoj zemlji, u letovalištu „Obala strasti“ u kojem se okuplja populacija homoseksualne orijentacije. A priča je to zapravo i o Srbiji ili o bilo kojoj drugoj zemlji iz okruženja... Govori o muškarcima koje se osećaju i oblače kao žene, o ženama zarobljenim u muškom telu... Tri muškarca iz naše priče imaju seksualne veze isključivo sa heteroseksualnim muškarcima i tu dolazimo do jedne od vrlo retko izgovaranih istina – da je među gej populacijom jako puno naizgled patrijarhalnih ljudi, oženjenih, sa decom koji vode paralelne živote za koje njihovi - za javnost - zvanični partneri često i znaju ili bar slute. Govorimo i o tome gde su sve oni danas vrlo dobro prikrivni, najčešće zamaskirani pozicijama i moći – u kulturi, na televiziji, u modelingu, u bankarskom sistemu, u državnoj upravi... Radeći predstavu nismo zaboravili ni činjenicu da se ni kod nas – kao na ni u regionu - gej parada nije uspela održati. Malo ljudi zna šta je njena suština, zašto se zapravo ona održava, ljudi nisu upućeni u to da je pokrenuta inspirisana nasiljem nad ljudima, da se bori za svaku vrstu slobode a protiv svih vrsta netolerancije. O ovoj temi govorimo vrlo otvoreno, bez milosti, patetike, kroz anegdote, pričamo i neke manje poznate priče, govorimo o činjenicama koje živimo, o emotivnom sklopu tih ljudi, njihovim bojaznima … I sve to bez imalo vulgarnosti, prostote... Progovarimo na jednom duboko ljudskom nivou... „

Glumac Ištvan Kereši:
„Dok smo radili predstavu shvatili smo da ne treba da se bojimo kako će publika prihvatiti predstavu, da li će je uopšte prihvatiti. Shvatili smo da je važno da čuje ono što govorimo....“

Glumac Gabor Pongo: 
„Stalno u glavi imam reč tolerancija, odnosno netolerancija a onda kada o tome duže razmišljam - shvatam da je u pitanju diskriminacija...“

Glumac Zoltan Širmer: 
„Nisam znao mnogo o gej populaciji iako imam prijatelje i poznanike među njima... Shvatio sam koliko strasno grabe život, shvatajući kako se retko dobija druga prilika, šansa za popravni... Shvatio sam i koliko su ekspresivni i otvoreni, i preduzimljivi: ne čase časa, već stupaju u akciju. Sviđa mi se to...“

Asistent reditelja: Judit Ferenc:
„One su vrlo odane prijateljice, lojalne, izuzetno pouzdane i brižne kada čuvaju decu."

Reditej Puškaš:
„Jesu, odane su, i pomalo tračare:)“.

Neko iz ofa:
“ I umeju da daju najbolje komplimente koje jedna žena može da dobije, onakve kakve priželjkuje a nikad ne dobije od heteroseksualnog muškarca...“