Pacovi

(Po prevodu Đezea Čorbe i Đule Haj scenska adaptacija: Robert Alfeldi i Kata Đarmati)

Berlinska tragikomedija

Podela:

Haro Hasenrojter, bivši pozorišni direktor - Aron Balaž, dobitnik Sterijine-, Jasaijeve-, Patakijeve nagrade

Njegova supruga - Livia Banka, dobitnik Patakijevog prstena

Valburga, njihova ćerka - Agota Silađi

Špita, sveštenik - Atila Giric

Erik Špita, student teologije, njegov sin - Zoltan Širmer

Alis Riterbuš, glumica - Emina Elor, dobitnik Patakijevog prstena

Natanael Jetel, dvorski glumac - Atila Mađar, dobitnik Eržebetove nagrade

Kaferštajn, Hasenrojterov učenik - Gabor Pongo

Dr. Kegel, Hasenrojterov učenik - Atila Nemet

Jon, zidar - Arpad Mesaroš, dobitnik Sterijine nagrade

Gospođa Jon - Silvia Križan, dobitnik Sterijine nagrade

Bruno Mehelke, njen brat - Daniel Husta

Paulina Piperkarcka, služavka - Agota Ferenc

Sidonia Knobe - Edit Farago, dobitnik Patakijevog prstena

Zelma, njena kćerka - Melinda Jaškov

Kvakaro, domar - Ištvan Kereši

Gospođa Kilbake - Terezia Figura

Širke, policajac - Daniel Gomboš

Scenografija i kostim: Gergelj Z. Zeldi, k. g.

Dramaturg: Kata Đarmati                                                                                                     

Svetlo: Robert Majoroš 

Asistent reditelja: Robert Lenard                                                                                       

Ton: Tibor Biro

Inspicijent: Aleksandra Biro                                                                                                 

Šminka: Agneš Pasti

Sufler: Čila Lovaš                                                                                                                   

Foto: Čaba Mikuš

Donator predstave: Uprava za kulturu i obrazovanje grada Novog Sada

_{*************************************************************************************}                                         

Pisac Gerhart Hauptman (1862-1946) bio je nemački dramatičar koji je 1912. godine dobio Nobelovu nagradu za književnost, i to upravo za „Pacove“. Smatra se i danas jednim od začetnika moderne drame, posebno naturalističkog pokreta u modernoj nemačkoj literaturi. Zanimljiv detalj iz njegove biografije je da je prijateljevao sa Tomasom Manom koji je svog junaka Menera Peperkorna iz „Čarobnog brega“ napravio po ugledu na Hauptmana.  

Reditelj Robert Alfeldi je rođen 1967. godine u Mađarskoj. Maturirao je na pozorišnom odseku Gimnazije "Mihalj Horvat" a glumačku diplomu stekao na Akademiji pozorišne i filmske umetnosti. U periodu između 2000. i 2006. godine bio je član ansambla „Vigszinhaz“, potom direktor pozorišta „Barka“. Režirao je opere, operete, ali najpoznatiji je po tome što je od Narodnog pozorišta u Budimpesti, gde je bio direktor od 2008. godine pa donedavno, napravio izuzetno savremeno pozorište. Više puta pobeđivao je na operskom festivalu ARMEL, imao je najbolju predstavu na Postu - Pečujskom državnom pozorišnom susretu koje je ekvivalent našem Sterijinom pozorju. Više puta dobio je nagradu mađarskih kritičara, poslednji put specijalnu nagradu za obnovu Narodnog pozorista. U njegovoj rediteljskoj biografiji najveći uspeh do sada bio je Rejvenhilov „Shopping and Fucking“ a svoje mesto našli su: „Mefisto“ Klausa Mana, „Čovekova tragedija“ Imrea Madača, Šekspirovi „Bogojavljenska noć“, „Hamlet“, „Makbet“, „Mletački trgovac, Molijerov „Tartif“, Euripidov „Orest“, Čehovljevi „Tri Sestre“, „Galeb“ i „Višnjik“, Šilerovi „Don Karlos“ i Marija Stjuart“, „Smrt trgovačkog putnika“ Artura Milera... Slovi za enfant terrible mađarskog pozorišta. Trenutno je član žirija mađarskog „X faktora“

O čemu su "Pacovi"?
U svojoj tragikomediji "Pacovi" Hauptman u istorijskom ambijentu, proučavajući njihovu pokretačku snagu, prikazuje zlikovce, radnike i intelektualce... Na tavanu i stepeništima kuće za izdavanje u Berlinu, u kojoj se 1911. godine odigrava radnja ovog komada, prepuno je pacova. U kući stanuje gospođa Jon, supruga zidarskog majstora, koji najčešće nalazi poslove u dalekim gradovima. Ova krhka žena održava besprekoran red u njihovom skromnom stanu...

Glumica Silvija Križan: „Biti glumica je u većini predstava luksuz. Kad pogledate celokupno stvaralaštvo svetske drame, obično se desi da glavni ženski lik ima upola manje teksta nego sporedni muški lik u istoj drami. U Hauptmanovom „Pacovima“ to nije slučaj. Glumica ima da se naradi. Gospođa Jon je apsolutni nosilac radnje. Ona je nit predstave u kojoj su svi drugi likovi poređani kao biseri. Ono što je zastrašujuće je koliko je ta nit nevidljiva. Ona drži bisere zajedno, mora da bude jaka, izdržljiva. To je pravi izazov za svakog glumca. Svi ostali likovi imaju pravo da budu karakterističniji, sa slobodom igre, sa elementima komedije. Glavni zadatak te niti je snaga. Ona se razlikuje i po načinu igre od ostalih, ona predstavlja naturalizam naspram svih ostalih likova. Ona i njen muž - gospodin Jon su kao poslednji ljudski par među vanzemaljcima...  Počastvovana sam veličinom zadatka. I nastojim da  ga savladam u celosti.

 Glumac Aron Balaž: "Kada čujemo reč pacov, odmah se setimo nekoliko stvari: štetočine, prenosioci parazita i bolesti, nešto kao crna kuga i slično. Dakle, ništa lepo. Stara, loša zgrada, puna najrazličitijih ljudi, različitih interesa, problema, života... Neko traži izlaz, neko se pomirio sa svojom situacijom a neko jednostavno potone... Ponekad i naš mali ljudski svet liči na jazbinu pacova. Ali živeti se mora, život teče dalje... Znači ništa lepo?