Obavestenje

* Sve predstave sa redovnog repertora imaju prevod na srpski. Prevod se emituje na scenskom portalu. *

"Til Ojlenšpigel - o proseravanju", 1. aprila

U pozorište dođite udvoje a platite samo jednu kartu. I nije aprilili...

Zašto pričamo besmislice sa ozbiljnim posledicima? O tome je upravo predstava „Til Ojlenšpigel - o proseravanju“. Režirala ju je Tara Manić na osnovu nemačkih narodnih pesama i priče o baronu Minhauzenu Rudolfa Eriha Raspea. Uloge u predstavi igraju: Emina Elor, Gabor Pongo, Agota Ferenc, Terezia Figura, Atila Giric, Daniel Husta, Atila Mađar i Arpad Mesaroš. Dramaturg je Dejan Prćić, kostimografi Milica Radovanović i Srđan Perić, scenograf Nora Arva. Prevodilac je Robert Lenard. Tari Manić ovo je završni master rad iz pozorišne režije. Njen mentor je profesor Alisa Stojanović.

Rediteljska eksplikacija

Rediteljka Tara Manić u rediteljskoj eksplikaciji kaže: "Mendace veritas". Istina je u lažima - krilatica je lika Barona Minhauzena. Kroz dijalog sa upravom Novosadskog pozorišta, dolazimo na temu: šta je zajedničko za mađarski i srpski mentalitet? Kao predložak nudim mitove o Baronu Minhauzenu i Tilu Ojlenšpigelu - mojim omiljenim likovima iz detinjstva - čuvenim likovima nemačke folklorne kulture, koji su danas dostigli nivo arhetipa i postali sastavni deo: slenga (baronisanje), nauke (Minhauzenovi brojevi), menadžmenta (Minhauzenov sindrom na poslu) i medicine (Minhauzenov sindrom). Prevazilazivši isključivo književni diskurs, ovi likovi sami su dosegli nivo fenomena. Kroz fantazmagorični, pastoralni, bajkoviti narativ o Minhauzenovim putovanjima kroz vekove i prostor, koji se gotovo može činiti dečjim, preispitujemo mnogo ozbiljniji i opasniji fenomen - laganje i proseravanje (pojam preuzimam iz filozofskog eseja "On Bullshit" Harija Frankfurta, koji smo zbog preispitivanja istog fenomena interpolirali u tekst). Dramatizacijom svih navedenih materijala: srednjevekovnih mitova o Tilu, priča o Baronu, Tvenovog "Dnevnika Adama i Eve", kao i eseja "O proseravanju", napisali smo novi dramski tekst "Til Ojlenšpigel - o proseravanju", literarni predložak za novu ansambl predstavu Novosadskog pozorišta. 

U doba imperativa svakovrsne komunikacije, a samim tim i sveopšteg proseravanja, osetila sam potrebu da svojom predstavom ne preispitujem psihološki, intimni život nekog dramskog lika - već sopstvenu stvarnost, stavljajući u centar pitanje: koje su posledice onoga što svakodnevno izgovaramo, u velikim količinama? Iako smo sasvim oguglali na eksplicitne i nasilne događaje, trilerske zaplete iz serija i života, čini mi se da smo zaboravili nešto podjednako opasno - malu, svakodnevnu, gotovo neprimetno izgovorenu laž, koja dovodi do jednako opasnih posledica. Naša namera će kroz ovu predstavu, u duhu Tila Ojlenšigela, biti samo da se ne proseravamo."

Ko je ko?

Reditelj: Tara Manić

Dramaturg: Dejan Prcic

Scenografija: Nora Arva

Kostimografija: Milica Radovanović i Srđan Perić

Muzika: David Klem

Prevod: Robert Lenard 

Asistenti režije: Anja Čuković i Gabor Pongo

 

Igraju: Emina Elor, Terezia Figura, Gabor Pongo, Agota Ferenc, Arpad Mesaroš, Atila Giric, Daniel Husta, Atila Mađar. 

 

Izvod iz eseja "O proseravanju" ("On Bullshit"), Harija Frankfurta

"Proseravanje je neizbežno kad god okolnosti traže od nekoga da govori, a da pritom ne zna o čemu govori. Tako je proizvodnja proseravanja stimulisana svaki put kada obaveze ili prilike da čovek govori o nekoj temi prevazilaze njegovo znanje o činjenicama koje su relevantne za tu temu. Ovaj raskorak je učestao u javnom životu, gde su ljudi često podstaknuti - bilo sopstvenom željom, bilo zahtevima drugih - da naširoko govore o stvarima u kojima su do izvesnog stepena neznalice. Tome veoma bliske situacije proizilaze iz vrlo rasprostranjenog uverenja da svaki odgovorni građanin u demokratiji mora da ima mišljenje o svemu, ili bar o svemu što se odnosi na vođenje poslova njegove zemlje. Nepostojanje bilo kakve važne veze između mišljenja neke osobe i njenog poimanja stvarnosti, biće - ne moramo ni da naglašavamo - još ozbiljnije kod nekoga ko veruje da je njegova dužnost, kao savesnog moralnog faktora, da procenjuje događaje i situacije u bilo kom delu sveta."

Biografija Tare Manić

Beograđanka, rođena 1994. godine, generacija milenijalaca, dakle. Da je režija njen životni put shvatila je na kraju školovanja u Trećoj beogradskoj gimnaziji. Kao alternativu, spremala je prijemni za studije medicine. Upisala je oba fakulteta, ali se režija u međuvremenu ispostavila kao moćan prostor za preispitivanje raznih fenomena i problema, tim pre što je režija za nju ujedno i polemika, kritika, ali i saradnja. 

Diplomirala je u klasi prof. Alise Stojanović i Igora Vuka Torbice, 2017. godine, predstavom "Fotografija 51". Bila je student generacije. Na Fakultetu dramskih umetnosti, od prošle godine, radi kao stručna saradnica na glavnom predmetu - Pozorišnoj režiji.

Bila je asistent Aleksandru Popovskom na "Hamletu” JDP-a, onom u kojem je svoju poslednju ulogu odigrao Nebojša Glogovac, kao i na berlinskoj predstavi "Čekajući tri sestre", ali i Jerneju Lorenciju na “Carstvu nebeskom” u NP Beograd / Bitefu i Ani Djordjević na produkciji "Na dnu" NP Beograd. 

Govori francuski, engleski i portugalski jezik.

Iako na pragu karijere, već ima pregršt zanimljivih nagrada:

 

 - Specijalna pohvala Narodnog pozorišta u Beogradu za izuzetan doprinos u radu, za rad na predstavi "Carstvo nebesko" Jerneja Lorencija (2017.)

- Nagrada za studenta generacije Fakulteta dramskih umetnosti u generaciji 2013/2014. (2017.)

- Nagrada "Hugo Klajn" za najboljeg studenta pozorišne režije na Fakultetu dramskih umetnosti (2016.)

- Prva nagrada "Neda Depolo" za najbolje radiofonsko ostvarenje, za radio dramu "Hamlet ili propala revolucija?", Radio Beograd 2 (2016.)

- Nagrada za najbolju savremenu predstavu na 36. VGIK festivalu u Moskvi, za predstavu "Ko još jede hleb uz supu?" po tekstu Tijane Grumić (2016.)

- Nagrada za najbolju predstavu na 17. Međunarodnom pozorišnom forumu u Vilnjusu za predstavu "Jedna ruža je procvetala", po motivima kratke priče Ćela Askilsena (2015.)

- Specijalna nagrada za režiju na 17. Međunarodnom pozorišnom forumu u Vilnjusu za predstavu "Jedna ruža je procvetala", po motivima kratke priče Ćela Askilsena (2015.)

- Nagrada za najbolju predstavu na 2. Međunarodnom frankofonom festivalu u Poznanju, Poljska, za predstavu "Adađo" Emanuel del Pjan (2015.)

- Nagrada za najbolju predstavu na 1. Međunarodnom frankofonom festivalu u Poznanju, Poljska za predstavu "Lažni cirkus" Žila Askarida (2014.)

 

Partneri

Pratite nas na Facebooku